Čovek na putu automobila od luksuza do standarda

dzejms din automobil

Danas većina ljudi smatra da je apsolutno nužno imati automobil, i da kad moraju biti bez njega, čak i na kratko, čini da se osećaju bespomoćno (osim gradskih stanovnika gde je javni prevoz lako dostupan).

Moderni automobili su brzi, pouzdani, ispunjeni skupim spravicama koji mnogi ljudi ne mogu ni da shvate kako se koriste. Čak i neki jeftiniji modeli koštaju više nego što prosečan čovek zaradi za nekoliko godina. Zato se u velikoj meri voze stari polovni automobili koji se otkupljuju i opet prodaju. Preko agencije brže nego putem oglasa. Konzumerizam kao stil života, reklo bi se.

Klasičan sukob potreba, mogućnosti i želja za luksuzom koji nekada može napraviti celu pometnju u ljudskom umu i sistemu vrednosti.

Kako je onda tekao proces difuzije automobila među ljudima, u kom trenutku je od lukzunog dobra postao neophodnost i svakodnevnica? Jedno zanimljivo pismo sa početka 20 veka daje prikaz običnog čoveka i njegov susret sa automobilom.

prvi automobili ford

Prednosti automobila od najranijih dana

Pismo objavljeno u jednom američkom časopisu 1916. godine je navodno napisano od strane farmera koji navodi prednosti koje automobil donosi na farmi svom nećaku koji živi u gradu.

Pisac koji se potpisao pod imenom Ujka Ejb započinje pismo rečima: ,,Da, poslušali smo tvoj savet i kupili mašinu prošlog meseca. Dobra je, radi uz lep mekani muzički šum i vodi nas do sela i natrag za samo pola sata, čak dva sata manje od nego što je trebalo starom Frenku i Doroti (konjima) potrebno za isti put.“

Većina farmera se tada oslanjala na radne konje za transport porodice, a posle napornog rada životinja tokomm cele nedelje nije se činilo ispravnim terati ih da vuku kočije do grada za vikend.

Automobil kao luksuz

Mnogi ljudi su tada smatrali da je automobil stvar luksuza zbog svoje visoke cene. Međutim, prepoznali su korisnost automobila, o čemu svedoči nastavak pisma u kojem ujka Ejb opisuje koliko malo goriva troši njegov auto i kako je jednom prilikom uštedeo dosta vremena pri poseti majstoru i kako je vozio tri gajbe sa pilićima za manje od pola sata.

Još jedan razlog zašto su poljoprivrednici oklevali kad je automobilima reč je bio njihov nedostatak mehaničarskog iskustva. U pismu se nastavlja, „Uvek sam se brinuo za benzinske motore. Nisam znao zašto su radili ​​kada su radili ​​i zašto nisu kada nisu radili. “

Međutim, on kaže da je čitao uputstvo proizvođača svaki dan i pratio njegove savete. (Da li iko više čita uputstvo za upotrebu bar jednom?)

„Oni savetuju podmazivanje, i ja podmazujem, auto dobija punjenje kad god se mi spremimo. Kada naš mali automobil napusti staru crvenu šupu, on je podmazan da lepo sklizne. Nismo imali nikakvih problema i radi glatko svaki dan.“

Ipak, tu negde je počela i pomama za izgledom, modernim dizajnom i kreativnošću kako bi automobili postali što manji i kompaktniji.

Henri Ford, inovator
Henri Ford, inovator

Prvi vozači ludi za volanom

Dosta ljudi je imalo predrasude prema automobilima u početku, zato što su prvi vozači vozili prebrzo, koristili sirene u toku vožnje i plašili životinje na okolnim pašnjacima.

Ujka Ejb dalje navodi kako je često psovao stanovnike iz grada koji bi jurili svojim automobilima kroz seoske predele, ponašajući se uzvišeno i aristokratski. Ali je sam na kraju shvatio da su oni baš kao on, traže način da izbace energiju i pokušavaju da zaborave na neke od svojih briga

,,Opraštam plavokosom momku koji mi je ubio svinju prošle godine i zaboraviću na staru koku koja je završila pregažena na putu.’’

Moderni kompaktni automobil
Moderni kompaktni automobil

Automobil kao neophodnost

Za popularizaciju automobila najvažniju ulogu odigrao je Henri Ford koji je revolucionarnim načinom proizvodnje učinio automobil znatno pristupačnijim.

Automobil je danas neophodnost dok se svet komercijalizuje tempom kao nikada ranije. Razdaljine su smanjene i duže destinacije su prelaze svaki dan. Kako bi održali korak sa tempom rastuće ekonomije, ljudima treba auto za putovanje na različite destinacije.

Smatra se da danas u proseku ljudi proputuju rastojanje tokom jedne nedelje koje je jednaka rastojanju kojem su ljudi sa kraja XIX i početka XX veka proputovali za ceo život. Otuda je vozilo postalo neophodnost sa destinacijama koje dobijaju na rastojanju od kuće. Bilo da se radi o kancelariji, školi ili parku; čovek je za volanom u proseku 6-7 sati nedeljno.

U isto vreme, automobili su luksuz kada je namera vlasnika da poseduje statusni simbol kako bi predstavio sebe u određenom svetlu. Možemo zaključiti da su automobili i luksuz i potreba, u zavisnosti i potreba vlasnika za luksuzom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *