Između temperamenata, mehanizama odbrane i emocionalne inteligencije

Temperamenti

Temperament  je tipičan način emocionalnog doživljavanja i reagovanja koji je pretežno uslovljen naslednim činiocima. On se uočava u jačini emocionalnog doživljavanja, brzini menjanja emocionalnih stanja, načinu kako se emocije izražavaju i opštem tonu raspoloženja koje kod čoveka prevladava.

Ovisno o tome kako se ti aspekti emocionalnog života oblikuju i izražavaju, ljudi se mogu svrstati u nekoliko tipova temperamenata.

Tipova temperamenata

Kolerični tip temperamenta

Koleričnom tipu temperamenta pripadaju osobe naglih i snažnih reakcija koje se lako uzbuđuju i čije su emocije visokog intenziteta i to ne samo negativne emocije nego i druga osećanja kao sto je sreća (kolerik će se uvek radovati intenzivnije od drugih). Kolerici, veoma često, emocionalno neadekvatno reaguju, skloni su dramatičnim reakcijama, spremni su na prepirku zbog sitnica, osetljivi su, euforično se raduju.

Sangvinični tip temperamenta

Sangviničkom tipu temperamenta pripadaju osobe koje imaju relativno brze emocionalne reakcije ali ne posebno snažne i trajne emocije. Ovaj tip temperamenta karakterišu emocionalne reakcije koje su srazmerne, adekvatne emocionalnim nadražajima.

Ova adekvatnost u emocionalnom reagovanju daje mogućnost za to da se reakcije sangvinika mogu predvideti jer su uvek srazmerne emocionalnim stimulansima. Upravo ta predvidivost sangvinični temperament čini poželjnim i prijatnim u okruženju.

Flegmatični tip

Emocionalne reakcije osoba sa flegmatičnim tiom temperamenta su retke, spore i slabe u odnosu na ostale tipove temperamenta. Flegmatici su slabo osetljive osobe koje svoje emocije teško ispoljavaju pa tako ostavljaju utisak neemotivnih ili nezainteresovanih, odsutnih ljudi.

Melanholici

Melanholici su osobe sa intenzivnim i dugotrajnim osećanjima koja, suprotno od onoga sto bi se moglo očekivati, retko dovode do emocionalnog reagovanja. U tom smislu, melanholični tip temperamenta je, uslovno rečeno, suprotan sangviničnom.

Dok sangvinici brzo reaguju iako imaju emocije nižeg intenziteta, melanholici reaguju vrlo sporo iako imaju vrlo intenzivne emocije. Zbog čestih osećanja tuge i stalne zabrinutosti, koja kod melanholika preovladavaju uglavnom nisu omiljene osobe u društvu.

Osnovno o mehanizmima odbrane

Kad su u pitanju mehanizmi odbrane ima ih puno a u ovom tekstu opisaćemo nekoliko. Mehanizmi odbrane su učenjem stečeni nesvesni načini borbe individue sa frustracijama.

Poricanje je odbijanje da se prihvati stvarnost ponašajući se kao da događaj, misao ili osećanje ne postoji. Smatra se jednim od najprimitivnijih mehanizama odbrane i karakteristika je razvoja u ranom detinjstvu.

Regresija je vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima. Na primer, dete uplašeno rođenjem mlađeg brata ili sestre počinje da ispoljava ponašanja iz ranog detinjstva koja je odavno prerastao, kao što je mokrenje u krevet.

Projekcija je pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone. Recimo jedan partner se ljuti na drugog što ga zapostalja a zapravo je on taj koji to radi. Jung je odlično prikazao ovaj proces u svojim delima o arhetipovima „Senke i Persone“.

Reakciona formacija je obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti. Recimo, jedan partner je ogorčen na drugog ali kako bi se prisilno rešio besa ponaša se vrlo ljubazno i uslužno.

Zreli mehanizmi odbrane su najkonstruktivniji ali zahtevaju svakodnevnu vežbu i trud. Jedan od njih je sublimacijja, to jest preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u prihvatljive.

Kompenzacija je proces psihološkog balansiranja opažene slabosti, naglašavanjem snage u drugim oblastima.

Emocionalna inteligencija

Novo izdanje knjige „Putovanje u središte srca„, kao i puno aktuelnih tema o psihologiji možete pogledati na blogu Jelene Pantić, emocije – poruke naše duše.

Kada govorimo o emocijama nezaobilazna je tema emocionalne inteligencije.

Emocionalna inteligencija (EQ) je sposobnost praćenja i razlikovanja kako sopstvenih tako i osećanja drugih ljudi i ponašanja u skladu sa tim.

Ova vrsta inteligencije izuzentno je značajna kako za privatni tako i za poslovni život i sve oblike međuljudskih odnosa ali i introspekcije. Neke od komponenti emocionalne inteligencije su samosvest, samomotrenje, samokontrola, preuzimanje odgovornosti, empatija

Kako emocije utiču na sve aspektne našeg života narušavanjem njihove ravnoteže mogu da se razviju emocionalni poremećaji.

Jedan od njih je sekundarni emocionalni poremećaj. To je slučaj kada se osoba emocionalno uznemiruje povodom neke zdrave (tuga, nezadovoljstvo, kajanje i sl.) ili nezdrave emocije (anksioznost, bes, depresija). Na ovaj način stvara se dvostruki problem, problem povodom problema.

Dobro emocionalno zdravlje je nažalost veoma potcenjeno u današnje vreme. Iako alternativna medicina zastupa stav da se mentalno, emocionalno , fizičko i duhovno telo prepliću veliki broj ljudi ignoriše svoje emocionalno zdravlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *