Ambicija: Dve strane medalje

ambicioznost

Ambicija i ambicioznost izviru iz želje za postignućem, isticanjem i napredovanjem, njihove su osnove biološki date i utkane u  svakom čoveku. Naše savremeno društvo visoko vrednuje ambicioznost, ona se  uzima kao poželjna osobina kod svake profesionalne selekcije. U svakodnevnom govoru ona ima pozitivno značenje.

Podrazumeva se da u životu nema uspeha bez ambicije. Ona je pozitivna dok god nas pokreće i podstiče da budemo produktivni i razvijamo sebe i svoje sposobnosti. Međutim, onda kada stane na put našeg razvoja i postane teret, nadilazi čovekove mogućnosti i uvlači u trajno nezadovoljstvo, ambicija postaje negativna, nezdrava i destruktivna.

Kako se razvija i raste ambicioznost

Svaki čovek se rađa sa potencijalom za razvoj ambicioznosti (tzv. urođena ambicija), ali ostvarenje tog potencijala zavisi od više faktora. Razvoj ambicioznosti kod deteta uslovljen je pre svega karakteristikama njegove ličnosti, ali i vaspitnim stilom roditelja i njihovom veštinom da neguju i podstiču ambiciju i radoznalost svog mališana. Ambicija zavisi od okruženja i od ličnih iskustava.

Ambicija je kombinacija samopouzdanja, radoznalosti,, upornosti, hrabrosti i odvažnosti . U izgradnji zdrave ambicioznosti kod deteta osnovni zadatak roditelja je u podsticanju razvoja njegove radoznalosti i istraživačkog duha. Važno je pružiti detetu podršku, ali i stimulisati razvoj njegovog samopoštovanja i samopouzdanja, kao i samostalnost u pravljenju izbora i postavljanju ciljeva.

Radoznalost deteta je jako izražena do polaska u školu i to je vremenski period koji roditelji treba maksimalno da iskoriste. Zato, kada dete pita, odgovorite bez obzira koliko vama možda smešno deluje to dečje pitanje.

Znatiželja podstiče razvoj mnogih drugih pozitivnih osobina i osećanja. Deca usled radoznalosti ispoljavaju zadivljujuću kreativnost, maštovitost, donose pametne zaključke i razvijaju ljubav prema znanju, postajući pravi mali istraživači. To je vreme kada se postavlja temelj zdrave ambicioznosti koja će u odraslom dobu da podstiče na stalno usavršavanje i razvoj ličnih potencijala, na usvajanje novih znanja i veština.

Zdrava ambicija

Zdrava ambicija je produktivna, podstiče na kretanje u pravcu razvoja ličnosti na svim planovima. Za većinu uspešnih i ostvarenih ljudi kažemo da su ambiciozne osobe koje uvek stignu do cilja, jer iza njihovih uspeha stoji dosta rada, upornosti, odricanja, kao i jaka želja za uspehom. Uspešni su na poslovnom i privatnom planu, zadovoljni svojim životom.

Ovo je način na koji se ispoljava zdrava ambicija. Ona predstavlja kompleksno ponašanje koje u sebi objedinjava svojstva ličnosti, temperament, nasledne pedispozicije, vaspitanje, obrasce ponašanja koje smo usvojili, želje, iskustvo, način na koji postavljamo zadatke, spremnost da se istraje u postizanju ciljeva i dr.

Osnovni preduslov zdrave ambicije je dobro poznavanje sebe i dobra procena sopstvenih sposobnosti.  Onda kada osoba zna šta želi, šta je čini srećnom i zadovoljnom, sa više uspeha određuje svoje prioritete i postavlja ciljeve. Spremna je na odricanja, ali ne po svaku cenu. Samo u tom slučaju ambicija ima snagu da pokrene čoveka ka ličnom rastu i razvoju, čineći život sadržajnijim i bogatijim.

Ovakve osobe su realne i znaju koliko mogu, ne postavljaju sebi nedostižne ciljeve, svesne su svojih kapaciteta i granica. Sa druge strane, uporne su, vredne, istrajne i strpljive, svesne da je za svaki uspeh potrebno mnogo rada i vremena.

nezdrave-ambicije

Kada imamo zdravu ambiciju realno postavljamo ciljeve, osećamo da smo u skladu sa sobom, odvajamo dovoljno vremena za rad, ali i za odmor. Ciljevi su nam dovoljno izazovni, ali ne i preteški. Umemo da nađemo „zlatnu sredinu“.

 

Nezdrava ambicija

Ambicija postaje nezdrava i destruktivna onda kada prevaziđe okvire ličnih mogućnosti i potencijala. Tada postavljene ciljeve prate nerealna očekivanja. Uz snažnu želju za uspehom osoba ne bira sredstva na putu do cilja, povređuje druge, koristi i zloupotrebljava. Uspeh postaje opsesija i teret sa kojim osoba ne može da se nosi.

Ceh koji se plaća zbog destruktivne ambicije je velik. Manifestuje se u vidu konstantnog nezadovoljstva, problema u odnosu sa kolegama na poslu, u emotivnim vezama, u porodici. Nezdrava ambicija je u simbiozi sa egoizmom, sujetom, bezobzirnošću, a osoba je potpuno lišena empatije. Ovakve osobe nemaju mogućnost da pruže, niti su pak spremne da prihvate ljubav i nežnost.

Rezultat destruktivne ambicije je taj da osoba zarad uspeha ide kroz život usamljena, u zagrljaju nezadovoljstva, sa osećanjem praznine u segmentu života u kome treba da budu porodica i prijatelji.

Kod nezdrave ambicije – što je uspeh veći, skuplja je i cena koju čovek mora da plati, odnosno veće je i odricanje zarad postizanja velikih rezultata u karijeri.

Kako razlikovati produktivnu od destruktivne ambicije?

Obe vrste ambicije na prvi pogled ispoljavaju se isto, pa se nameće pitanje kako ih razlikovati? Kako prepoznati kada je naizgled pozitivna ambicija ustvari postala negativna. Na primer: prekomerno zalaganje na poslu usled snažne ambicije može da bude prikrivanje neuspeha i nedostataka na privatnom planu ili nekih ličnih nedostataka od kojih zaziremo.

To naravno nije pravilo – ako neko uživa u svom poslu ne znači da beži od drugih važnih ciljeva u životu.

Zdrava i nezdrava ambicija se razlikuju po motivaciji koja je u njihovom korenu, tj. po tome da li je ambicija usmerena ka maskiranju nedostataka i mana, ili na razvoj ličnosti.

Takođe, razlika između produktivne i destruktivne ambicije je i u osećanju koje prati postizanje uspeha. Kada posle dosta uloženog truda i vremena postigne uspeh, osoba sa zdravim ambicijama je zadovoljna, oseća se ispunjeno, svoju radost zbog uspeha deli sa voljenima i odmara do novog zadatka. Osoba nezdrave (nezrele) ambicije bez predaha traga za novim radnim izazovima, oseća nelagodnost i uvek samokritično procenjuje da je moglo i bolje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *