Nebrojeno je onih predmeta, situacija, događaja, izuma, koje gledamo svakodnevno, a gotovo nikad se ne zapitamo koja se suštinska priča krije iza njih. Retko se kada zapitamo kada je i kako nastao hleb, koje su priče vezane za suze praistorijskog čoveka, kada je cveće postalo simbol ljubavi. Jedna od takvih, retko pričanih, a ipak zanimljivih priča, priča je o točku. Kada za nekoga kažemo da je «glup ko točak» gotovo da ne vodimo računa o tome da točku dugujemo mnogo. To kotrljajuće sredstvo koje je promenilo čoveku život, smatramo jednoličnim simbolom istovetnosti. No, točak je mnogo zaslužniji za sve što danas civilizacijski umemo, a na njemu počivaju na stotine novih izuma. Jedan od tih izuma i onih predmeta na koje ne obraćamo pažnju, svakako je i bicikla. A koje se to anegdote vezuju za biciklu, i zašto ih nikako nismo osvestili, pitanje je koje pokreće niz drugih. Ovaj tekst posvećen je svim biciklima ovog sveta, a o njima ćemo isprilčati činjenice koje malo ko zna. Ili se malo ko njima bavi. Svakako, zanimljivostima nikad kraja.
Karl fon Draisov izum
Iako legenda kaže da je još Mikelanđelo izumeo bicikl sa pedalama, činjenica je da je Nemac Karl fon Drais davne 1817. godine izumeo bicikl koji se smatra prvim funkcionalnim biciklom, iako nije imao pedale. Draisine – je vozilo koje je ovaj izumitelj osmislio tako da se pokreće guranjem nogama, slično trotinetu. Drais je osim bicikle bio prvi izumitelj pisaće mašine sa 25 znakova, stenografsku mašinu i perforiranu traku. Umro je sredinom devetnaestog veka, a čovečanstvu je ostavio u amanet velike izume koji su kasnije i te kako poslužili. Do današnjih dana, bicikl se toliko izmenio da je utabao put i novim otrkićima poput električnog bicikla. Iako električni bicikl do danas nije zaživeo onoliko koliko bi mogao, ovaj način razmišljanja oplemenio je današnjicu. Više o električnim biciklama pročitajte ovde.
Francusko krštenje i braća Rajt
Iako je bicikl osmišljen na koncu druge dekade devetnaestog veka, ovaj bezimeni proizvod nije dobio ime sve do šezdesetih godina istog veka. Termin bicikl skovan je u Francuskoj s kraja šezdesetih, a trebalo je da opiše vozilo na dva točka sa mehaničkim pogonom. Prevedeno na srpski jezik bicikl doslovce to i znači – dvotočkaš. Druga zanimljivost vezana je za braću Orvila i Vilbura Rajta za čija se imena vezuje izgradnja prvog aeroplana. Naime, upravo su ova dva brata imala radionicu koja se bavila popravkom bicikala. I baš tu, nastala je 1903. godine ideja o prvom vazduhu koji je zaista poleteo.
Put oko sveta
Fred Birchmore je sa 25 godina, već davne 1935. godine obišao planetu biciklom. Njegovo putovanje kroz Evropu, Aziju i Ameriku iznosilo je preko 40000 milja. Oko 25000 milja on je prešao pedalama, dok je ostatak putovao brodom. Zanimljivo je i to da je nosio 7 setova guma.
Takmičenje, zadovoljstvo, biznis
Imajući u vidu da se na svetu u toku jedne godine proizvede oko 100 miliona bicikala, logično je da ovo predstavlja i te kako unosan biznis. Od 2008 BMX kros postao je i olimpijska disciplina, a Tur de frans postoji već više od 110 godina. Ako tome dodamo i podatak da samo u Kini postoji preko pola milijarde bicikala, reklo bi se da uprkos savremenim tehnologijama, vozilima na benzin i struju, tradicionalni bicikli i dalje predstavljaju spoj biznisa, zadovoljstva i sporta i rekreacije. Zanimljiva činjenica je da u Srbiji, na primer, biciklizam nimalo ne kaska za svetom. Istina, moglo bi se poraditi na infrastrukturi i biciklističkim stazama, i oko toga se brojni stanovnici saglašavaju. Nikako ne treba zaboraviti da je gradonačelnik Subotice, svojevremeno u vreme nastanka prvih velosipeda sa većim prednjim točkom, napravio preteču svih biciklističkih staza, insistirajući na tome da se asfaltira puteljak širine metar koji će voditi u krug. Vek kasnije, biciklizam je i dalje aktuelan. Razmislimo o tome.
