Bolesti modernog čoveka: 20 najčešćih oboljenja u svetu

reuma

Postoji ogroman broj bolesti o kojima nikada nismo ni razmišljali jer se u okruženju u kome živimo nismo susretali sa njima i nisu deo naših života. Međutim, sa rastom svetske populacije, migracijama i učestalim putovanjima, danas smo izloženi znatno većem broju bolesti nego što su nekada bili naši roditelji.

U nastavku teksta nalazi se lista od 20 najčešćih oboljenja koja  su danas prisutna među svetskom populacijom.

#1 Alchajmerova bolest

Stručnjaci upozoravaju da će Alchajmerova bolest u nekoliko narednih decenija dostići razmere epidemije. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, trenutno više od 46 miliona ljudi širom planete ima problem sa demencijom, a prognoze su da će broj obolelih dostići 130 miliona do 2050. godine.

#2 Sepsa

Sepsa je veliki problem širom sveta, ali to je činjenica koja je poznata jako malom broju ljudi. Godišnje više od 30 miliona ljudi u svetu oboli od sepse, a između 6 i 8 milona umre. Sepsa predstavlja toksičan odgovor čovekovog tela na infekcije poput pneumonije, streptokoka, malarije i sl. Još uvek nije dovoljno jasno zašto lekari često konstatuju da je pacijent preminuo od komplikacija izazvanih infekcijom, a zapravo se radilo o sepsi.

#3 Herpes

Herpes simplex tip 1, najčešće manifestovan na usnama u vidu malih čirića (plikova), zbog čega je u narodu poznat pod nazivom „groznica“, predstavlja virusnu infekciju kojom je zaraženo  oko 3,7 milijarde ljudi mlađih od 50 godina. To je oko dve trećine svetske populacije. Međutim, iako je ovaj tip herpesa toliko čest, nama se ne čini tako, jer se kod mnogih nosilaca virusa ne pojavljuju nikakvi simptomi.

#4 Enterovirusi

Možda nikada niste ni čuli za enteroviruse, ali postoji velika verovatnoća da ste nekada već bili zaraženi nekim ovakvim virusom, ili da ga i sada nosite u svome telu. Enterovirusi predstavljaju grupu virusa kojima se svake godine zarazi milijardu ljudi, a uzrokuju različite respiratorne smetnje. Plućni bolesnici, kao što su astmatičari ili osobe obolele od hronične opsturktivne bolesti pluća, su u povećanom riziku od komplikacija izazvanih enterovirusima koje mogu da dovedu i do fatalnog ishoda.

#5 Reuma i bolesti kičme

Od reumatskih bolesti i mišićno-koštana oboljenja, kao što su artritis, burzitis, upale tetiva (tendinitis), fibromijalgija i brojnih drugih, boluje više od 120 miliona ljudi samo u zemljama Evropske unije. Reumatska oboljenja se ne mogu izlečiti, ali ih je, zahvaljujući mnogim efikasnim terapijskim metodama, u ambulantama za fizikalnu terapiju kao što je Family Therapy center, moguće držati pod kontrolom i znatno ublažiti tegobe.

#6 Influenza (grip)

Od težih oblika gripa godišnje u svetu oboli između 3 i 5 miliona ljudi. Teži virusi izazivaju opasne infekcije respiratornih organa koje mogu dovesti do pneumonije i u najtežim slučajevima do smrtnog ishoda. Godišnje od posledica gripa umre više od pola miliona ljudi širom sveta.

#7 Hipertenzija (povišeni krvni pritisak)

Više od milijardu ljudi na svetu boluje od hipertenzije, a eksperti ističu da broj obolelih iz godine u godinu konstantno raste. Najveću opasnost predstavlja činjenica da je hipertenzija prikrivena bolest, često bez ikakvih simptoma i znakova upozorenja, pa ima mnogo obolelih koji uopšte nisu svesni toga. Povišen krvni pritisak koji se ne drži pod kontrolom može uzrokovati moždani udar, srčana oboljenja i bolesti bubrega.

#8 Bolesti srca

Bolesti srca su pojam koji obuhvata više srčanih stanja i oboljenja, kao što je, na primer, srčana insuficijencija (slabost). Srčana oboljenja su glavni uzročnik smrti kada su u pitanju oboljenja ljudskog organizma. U 2015. godini više od 18 miliona ljudi umrlo je od posledica bolesti srca. Srčane bolesti su utoliko opasnije ako se ima u vidu da puno ljudi uopšte ne zna da ima bolesno srce sve do trenutka kada doživi srčani ili moždani udar.

#9 HIV/AIDS

Tokom osamdesetih i devedestih godina HIV virusu je posvećivana velika medijska pažnja, sve dok se nije optočelo sa terapijskim lečenjem ove opasne bolesti. Danas još uvek ne postoji efikasan lek za HIV/AIDS, a bolest je i dalje u ekspanziji. Trenutno, na svetu postoji oko 37 miliona zaraženih HIV virusom, a čak 1,8 miliona su mlađi od 15 godina. Procene su da se svake godine HIV-om zarazi više od 2 miliona ljudi.

#10 Alergije

Iako se alergije pre mogu definisati kao stanja nego kao bolesti, one su učestalije nego što možemo da pretpostavimo. U stvari, više od 40% svetske populacija ima neku vrstu alergije, a najčešće su alergija disajnih puteva i alergijske reakcije na koži, kao i alergija na lekove, na hranu, na ujed insekata itd. Kod mnogi ljudi javlja se kombinacija ovih alergija. Alergijske reakcije mogu biti blage, ali i teške, uključujući anafilaksiju koja može da dovede i do smrtnog ishoda u slučaju da se ne reaguje blagovremeno.

#11 Hepatitis

Svetska zdravstvena organizacija svrstava hepatitis u najveće izazove kada je u pitanju očuvanje zdravlja globalne populacije. Trenutno ima više od 325 miliona obolelih od hroničnih oblika hepatitisa B ili C. Godišnje od hepatitisa u proseku umire oko 1,3 miliona ljudi, a broj smrtnih ishoda iz godine u godinu raste.

#12 Dijabetes

Broj obolelih od dijabetsa je u neprestanom porastu širom sveta, posebno u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama. Prema zadnjim podacima, više 415 miliona odraslih boluje od dijabetesa, ali je očigledan trend porasta broja obolelih i predviđanja su da će do 2040. godine sa dijabetesom imati problema oko 640 milona ljudu u svetu. Postoji i zabrinutost da je broj obolelih znatno veći, ali da mnoge osobe uopšte ne znaju da boluju od dijabetesa.

#13 Polno prenosive bolesti

Iako danas postoje brojni efikasni metodi kontracepcije, seksualno prenosive bolesti su i dalje veoma česte. Preko 350 milion ljudi starosne dobi između 15 i 49 godina su inficirani nekim polno prenosivom bolešću, uključujući sifilis, gonoreju i hlamidiju. Ove infekcije se mogu uspešno lečiti, ali ako se ne leče na pravi način, mogu izazvati opasne komplikacije, čak i sa smrtnim ishodom. Kod trudnica koje boluju od neke polno prenosive bolesti, postoji veliki rizik da se infekcija prenese na bebu, kao i rizik od prevremenog porođaja.

#14 Migrena

Migrena je sedma najučestalija bolest u svetu. Iako mnogi misle da migrena podrazumeva samo glavobolje, to je u stvari znatno komplikovanije stanje koje itekako može da utiče na pad kvaliteta života obolelog.

#15 Depresija

Depresija je sve učestalije mentalno oboljenje koje u velikoj meri remeti normalno funkcionisanje obolele osobe i može da dovede do suicida. Ukupno, registrovano je oko 300 miliona osoba obolelih od depresije, ali se strahuje da je taj broj znatno veći (i nesumnjivo jeste). To je zato što su depresivni ljudi u mnogim konzervativnim sredinama stigmatizovani, a na depresiju se gleda kao na znak psihičke slabosti. Međutim, depresija je ozbiljna bolest i ako se shvati kao takva procenat uspešnisti lečenja se znatno povećava. Zato je potrebno obolele ohrabrivati da zatraže stručnu pomoć.

#16 Fibromijalgija

Fibromijalgija je bolest o kojoj se, iako je već vekovima prisutna u čovečanstvu, još uvek ne zna dovoljno. Ova bolest prisutna je kod 3-6% svetske populacije. Najveći problem predstavlja dijagnostikovanje fibromijalgije – lekari konstatuju fibromijalgiju tek onda kada isključe mogućnost prisustva svih ostalih oboljenja koja se manifestuju sličnim simptomima.

#17 Astma

Nije poznat tačan broj osoba koje žive sa astmom, ali eksperti procenjuju da je astmom pogođeno oko 334 miliona ljudi širom sveta, od čega 14% čine deca. Iako je astma jedna od najpoznatijih bolesti koja se dugo proučava i o kojoj se puno zna, još uvek postoji mnogo ljudi koji imaju simptome, ali im astma nije dijagnostikovana.

#18 Glaukom

Slabljenje vida sa godinama predstavlja sasvim normalnu pojavu, a glaukom je drugi vodeći uzrok slepila i broj obolelih je iz godine u godinu sve veći. Tako je 2010. godine registrovano oko 60 milona obolelih od glaukoma, a predviđa se da će 2020. taj broj porasti na oko 80 miliona ljudi na svetu. Kod ove bolesti ključno je pravovremeno dijagnostikovanje, jer ako se na vreme otkrije, glaukom se lakše leči i moguće je sačuvati vid.

#19 Malarija

Malarija možda za mnoge ljude deluje potpuno nebitno, jer ne žive u delovima sveta u kojima je ova zarazna bolest rasprostranjena. Međutim, svake godine registruje se oko 200 milion slučajeva malarije širom sveta.

#20 Tiroidne bolesti (bolesti štitne žlezde)

Tiroidne bolesti, uključujući hipotiroidizam (smanjena aktivnost štitne žlezde) i hipertiroidizam (pojačana aktivnost) spadaju u najučestalija endokrina oboljenja. Štitna žlezda je odgovorna za kontrolu metaboličkih procesa u organizmu. Ona utiče na sagorevanje kalorija u organizmu, na brzinu otkucaja srca i sl. Tiroidne bolesti mogu se povezati sa ishranom (nedostatak joda), ali mogu biti uzrokovane i prisustvom nekih drugih oboljenja (pre svega tumora), kao i genetikom. Međutim, kod nekih obolelih uzrok bolesti je još uvek nepoznat.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *