Da li je hrana sa podneblja na kom živimo zaista najbolja za organizam?

 

Kuhinja sa Balkana bogata je raznovrsnim jelima i važi za ukusnu i nekada neobičnu jer spaja ukuse iz nekoliko zemalja, a svakako su primetni i tragovi koje su u kulinarstvu ostavili narodi koji su boravili na ovim prostorima.

Iako se recepti i nazivi jela razlikuju od mesta do mesta, u velikom broju slučajeva će se lako prepoznati o kom jelu se radi, a sigurno je da su ukusi i mirisi tradicionalne kuhinje nešto čemu se ne može odoleti, pa uvek treba probati nova jela, ali i vraćati se onim dobrim, starim i proverenim receptima.

Šta najviše jedemo?

Ako ste gurman i uživate u hrani, onda najbolje znate koliko su jela iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i generalno sa Balkana slična, ali i koliko će stanovnici određene zemlje da negiraju to i ističu da je baš njihovo jelo “ono pravo” i da morate da probate taj ukus.

Kako smršati, a opet uživati u dobroj i ukusnoj hrani, pitanje je koje ste sigurno sebi postavili makar jednom. Često dolazimo u iskušenje da jedemo više hrane nego što nam je zaista potrebno za normalno funkcionisanje organizma, ali treba pronaći meru u svemu, pa i u porcijama hrane koju konzumiramo.

Koja su to jela koja su najčešća na našem podneblju i da li su ona zaista zdrava? U ishrani se koristi dosta mesa koje se priprema na različite načine, ali i peciva kao i voća i povrća, što u svežem obliku, što u džemovima i drugim vrstama slatkiša koji se spremaju u ovo doba godine.

Ako niste fizički aktivni tokom dana ili imate loš metabolizam, trebalo bi da razmislite o hrani koju konzumirate i da pronađete koja je to savršena porcija baš za Vas. Nema potrebe da sebe lišavate omiljene hrane, jednostavno jedite onu količinu koja Vam odgovara.

Preporučuje se da jedemo onoliko mesa i ribe koliko može da stane na naš dlan. To bi bilo neko parče srednje veličine, ni suviše malo da budemo gladni, ali ni previše veliko da ne možemo da pojedemo ostale namirnice sa tanjira.

Jela od testa dosta su zastupljena u našoj kuhinji, ali da li je zdravo jesti pastu veoma često ili u velikim količinama samo zato što je ukusna i zato što je naše omiljeno jelo? Naravno da ne, ali možemo da napravimo nešto manju količinu i dodamo povrće koje će biti izvor neophodnih vitamina i doprineti boljem ukusu.

Jela koja su uvek u modi

Dosta je jela sa Balkana koja su autentična i zanimljiva, pogotovo strancima koji se muče sa izgovorom, ali žele da naruče ćevape ili probaju sarmu. Interesantni su im sastojci koji u kombinaciji daju ukusna jela, a u njihovim kulturama se ne koriste na taj način.

Namirnice koje koristimo za pripremu jela bogate su vitaminima i mineralima i daju dovoljno energije organizmu da normalno funkcioniše. U svakom slučaju ne treba preterivati sa masnoćama koje imaju loš uticaj na krvne sudove i imunitet.

Prema jednoj anketi jelo koje je najzastupljenije na Balkanu jeste pita. Ima dosta varijacija ovog jela od testa, pa tako pored tradicionalnih sa sirom, mesom i krompirom možemo da probamo i pite sa zeljem koje ima dosta gvožđa, a koristi se i kao zamena za meso.

Sarma je nezaobilazno jelo koje se nalazi na našoj trpezi, a poznato je da upravo kiseli kupus koji se koristi za pripremu ovog jela sadrži velike količine kalijuma i magnezijuma koji su neophodni za dobro funkcionisanje metabolizma.

Ako niste ljubitelj svežeg voća, uvek možete da zamolite mamu ili baku da napravi teglu domaćeg džema od jagoda ili kruške koji ćete moći da koristite za pripremu raznih poslastica poput vanilica ili drugih kolača koji se jednostavno pripremaju.

Za kuhinju sa Balkana možda i ne može da se kaže da je najzdravija na svetu, a svako podneblje ima svoja tradicionalna jela, dok se o broju kalorija često se ne vodi računa, ali svakako važi pravilo da je jedna od najbogatijih i najukusnijih jer ljudi vole da kuvaju i znaju da uživaju u hrani.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *