Pod pojmom fitoterapija podrazumeva se primena lekovitog bilja u medicinske svrhe, bazirana na naučnim saznanjima. Mnogobrojnim naučnim studijama dokazano je da upotreba raznih lekovitih biljaka može u manjoj ili većoj meri pomoći pacijentima sa najrazličitijim zdravstvenim tegobama.
Kod hroničnih bolesnika fitoterapija je odličan izbor, jer potpomaže normalne fiziološke procese u organizmu, što može imati značajan uticaj u otklanjanju raznih tegoba koje prate hronično oboljenje. Osobe koje boluju od težih bolesti mogu koristiti fitoterapiju kao pomoćnu metodu lečenja.
Kada treba primenjivati fitoterapiju?
Lekovito bilje bogato je raznim sastojcima čije terapijsko dejstvo je naučno dokazano i koji se mogu koristiti u medicinske svrhe. Ti sastojci imaju širok spektar farmakološkog delovanja, a u savremenim medicinskim istraživanjima ne samo da se potvrđuju, već se stalno otkrivaju i nova korisna svojstva biljnih sastojaka, odnosno fitopreparata.
Većina lekovitih biljaka sadrži više blagotvornih sastojaka, a ne samo pojedinačne korisne materije, zbog čega se jedna biljka može koristiti u terapiji različitih oboljenja, samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama.
Primena fitoterapije daje odlične rezultate kod uklanjanja i ublažavanja respiratornih oboljenja, problema sa organima za varenje, tegoba usled upalnih procesa u mokraćnim kanalima i kod genitalnih infekcija. Takođe, fitoterapija može biti jako korisna kod kardiovaskularnih smetnji jer podstiče cirkualciju i normalan rad srca, kao i kod mnogih nervnih smetnji.
Budite oprezni sa upotrebom lekovitog bilja
U tradicionalnoj narodnoj medicini lekovite biljke se koriste od pamtiveka. Ipak, pri njihovoj upotrebi treba biti jako obazriv. Farmakološko delovanje sastojaka iz lekovitih biljaka može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, pa se na osnovu njihove jačine sastojci mogu svrstati u neotrovne ili otrovne.
Preparate bazirane na lekovitim biljkama i čajne mešavine koje se spravljaju isključivo od onih sastojaka sa blagim dejstvo možete kupiti u slobodnoj prodaji, bez recepta, i njih može da ih upotrebljava svako ko želi da na taj način pokuša da ublaži svoje tegobe.
Međutim, postoje i lekovite biljke koje sadrže sastojke sa snažnim farmakološkim efektom, kao što su, na primer, mak, tatula, velebilje, koje se koriste za izradu raznih tinktura i biljnih ekstrataka, ali i kao sirovina u farmaceutskoj industriji. Nestručna lica nikako ne bi smela da na svoju ruku upotrebljavaju takve biljke u lekovite svrhe. Iz tih biljaka se posebnim stručnim postupcima vrši ekstrakcija čistih, aktivnih sastojaka koji u precizno određenim dozama imaju lekovito dejstvo, dok u većim, prekomernim dozama mogu da budu veoma opasni.
Zato se svakom ko želi da se podvrgne fitoterapiji i da koristi određenu biljnu mešavinu ili fitopreparat savetuje da ih kupuje isključivo u apotekama, tj. od proizvođača koji garantuje kvalitet, pouzdanost i stručnu izradu svih svojih proizvoda baziranih na lekovitim biljkama. Verovatno najpoznatiji na našem tržištu su preparati i biljne mešavine instituta Josif Pančić. Ovaj institut koji se nalazi u Beogradu duže od 70 godina bavi se proučavanje lekovitog bilja i proizvodnjom biljnih preparata.
Preparati na bazi lekovitog bilja
Iako je upotreba biljnih čajeva veoma rasprostranjena kod nas, sve više se pridaje značaj i savremenim fitopreparatima, tabletama, kapsulama, kremama koje se spravljaju od prirodnih sastojaka sadržanih u lekovitim biljkama.
Iz lekovitog i aromatičnog bilja posebnim postupcima vrši se ekstrakcija korisnih sastojaka od kojih se zatim proizvode razni preparati, a u zavisnosti od njihovog hemijskog sastava često se koriste i za spravljanje biljnih ekstrakata. Tako danas u apotekama možemo pronaći širok izbor medicinskih čajeva, biljnih kapi, sirupa, tinktura, lekovitih krema i masti, kapsula, tableta itd.
Pravilna upotreba biljnih čajeva
Lekovito bilje čiji sastojci imaju blago farmakološko dejstvo najčešće se upotrebljavaju za spravljanje čajeva. Biljni čajevi su jako korisni kao pomoćno sredstvo u lečenju lakših i umerenih zdravstvenih tegoba i najčešće se konzumiraju kao vitaminski napici, na primer, čaj od šipka, hibiskusa, zove, lipe, koprive, nane, kamilice i sl. Osim toga, od lekovitog bilja se prave i čajne mešavine koje imaju terapijska svojstva.
Čajni napici se najčešće pripremaju tako što kašiku čajne (biljne) smeše prelijete sa 2 dl provrele vode, promešte, poklopite sud i ostavite da odstoji 10-15 minuta. Nakon toga procedite i čaj je spreman za upotrebu. Ovo verovatno znamo svi, međutim, ako se za spravljanje čaja koriste čvršći delovi biljke, koren, plod, kora ili seme, onda se sve radi na isti način, samo što se čajna smeša ostavlja da stoji duže u vreloj vodi – oko 30 minuta.
Osim toga, neki čajevi se pripremaju i sa hladnom vodom, posebno ako je u pitanju čaj od biljnih delova koji u svom sadržaju imaju sluz, kao što je recimo slučaj sa korenom belog sleza. Kod ovakvih napitaka, biljna sirovina se preliva hladnom vodom u kojoj treba da odstoji 1 sat, pa tek onda da se procedi. Ako vam je tako bolje za konzumiranje, ovakve čajeve pre upotrebe možete blago zagrejati i zasladiti medom, ali ukoliko čaj koristite za ispiranje onda nemojte zaslađivati.
Čajni napici se piju sveži, neposredno nakon pripreme i treba ih piti u malim gutljajima. Čajeve možete zaslađivati medom, sem pojedinih medicinskih čajeva. U slučaju da određenu vrstu čaja ne treba zaslađivati, to će uvek biti naznačeno u uputstvu za upotrebu. Većina čajeva pije se dva, najviše tri puta u toku dana, a izuzetak su čajevi koji se koriste kod mokraćnih infekcija, koje treba kozumirati češće.
Terapija čajevima treba da traje najmanje 14-21 dan, a najduže 60 dana (u zavisnosti od vrste čaja i od tegoba). Nakon toga potrebno je napraviti pauzu od mesec dana i ponoviti ciklus ako je to potrebno.
