Pod pojmom bonsai podrazumeva se drvo koje raste u saksiji, a koje predstavlja gotovo identičnu repliku određene vrste velikog drveta. Dakle, moglo bi se reći da je bonsai minijaturna verzija njegovog velikog rođaka.
Ljudi koji imaju umetničke afinitete, na bonsai gledaju kao na neku vrstu prirodne skulpture, apstraktno umetničko delo inspirisano vizijom ljudsko uma.
Šta je ustvari bonsai?
Važno je napomenuti da bonsai nije drvo kome čovek određenom tehnikom usporava rast ili menja njegovu genetiku. Dakle, bosai drvo ne raste sporije zato što se nalazi u manjoj saksiji (kao što mnogi misle), već na to kako će se razvijati i rasti, čovek utiče stalnim orezivanjem i oblikovanjem.
Vlasnik (uzagajivač) bonsaija određuje veličinu drveta i njegov oblik. Koliko će drvo izgledati lepo, tj. kakav će biti njegov estetski kvalitet , ali i njegovo zdravlje, zavisi pre svega od toga koliko je vešt majstor koji ga je izradio i koji se brine o njemu, orezuje ga i primenjuje druge mere nege.
Lepo drvo može se formirati brzo, za svega nekoliko sati. Međutim, ako ono ne raste u saksiji, onda to nije bosai. Da bi bonsai drvo bilo lepo, ono ne mora da bude staro, ali sa godinama bonsai je sve lepši, pod uslovom se pravilno orezuje i pažljivo neguje.
Pri tome, veoma je važno da se oblik mladog bosaija pravilno formira na samom početku, jer pogrešno dizanirano drvo može da izraste u neuglednu biljku, pa je oblikovanje njegove osnovne forme od presudnog značaja.
Odakle potiče bosani?
Ne postoji tačan podatak o tome kako je i gde nastala bosani veština, ali je poznato da su i Kini gajili minijaturne bašte u saksijama, poznate kao penjing, koje se mogu smatrati pretečom bonsaija. To su male bašte sa drvećem, kamenjem i mahovinom, čiji se prvi prikazi mogu videti na muralima Dinastije Han (2. vek p.n.e.). Saksije sa samo jednim minijaturnim drvetom izdvojile su se kasnije.
Ta veština samostalnog uzgajanja minijaturnog drveća u Kini je dobila ime pun-sai, a naziv bonsai su smislili Japanci, koji su kasnije preuzeli ovu veštinu od Kineza, usavršili je i doneli svetsku slavu bonsaiju.
Sve do početka 20. veka bonsai je bio privilegija plemićkih porodica. Tek tada su i obični ljudi počeli da se bave gajenjem bonsaija. U Japanu je grupa zaljubljenika u umetnost izrade minijaturnog drveća oformila i bonsai selo Omija, današnje predgrađe japanske prestonice Tokija. Danas je Omija svojevrsna turistička atrakcija i prava meka za ljubitelje bonsaija.
Mala škola bonsaija – izrada minijaturne breze
Najpre je potrebno nabaviti u rasadniku zdravu i razgranatu brezu sa stablom debljine prsta. Specijalnim makazama za izradu bonsaija, ili oštrim kućnim makazama isecite stablo na visinu od 25 cm. Zatim osmislite kakav oblik želite da ima vaša bonsai breza, pa na osnovu toga odstranite suvišne grančice sa stabla.
Sledeći korak je obmotavanje biljke. Za obmotavanje koristite aluminijumsku žicu debljine 3 mm za stablo, odnosno 1,5 mm za grančice. Žicu nemojte stezati previše. Pošto obmotate stablo, lagano savijte njega i grane u pravcu u kome želite da se drvo razgrana. Tako bonsaiju dajete njegov konačni oblik.
Sada je potrebno ostaviti biljku da odmara oko 2 meseca (8 nedelja). Za to vreme zalivajte brezu onoliko često koliko ona traži, tačnije kada vidite da je zemlja u saksiji suva.
Nakon ovog perioda izvucite koren breze iz zemlje, otresite zemlju sa njega, pa oštrim makazicama skratite žilice. Da bi drvo lakše stajalno u posudi, orežite koren tako da dobije kružni oblik.
Najbolje je da imate specijalnu bonsai posudu, ali u slučaju da nemate, možete iskoristi i običnu saksiju. Dno saksije, kod rupe za odvod vode, pokrijte rešetkom, da se koren ne bi uvukao i zapušio odvod vode.
Zatim u saksiju stavite odgovarajući hranljivi supstrat i postavite koren biljke. Koren ne treba skroz pokrivati zemljom. Za prihranjivanje bosaija koristite tečno đubrivo. Prihranjivanje vršite leti na svake dve-tri nedelje, a zimi na mesec, mesec i po.
Posle šest meseci odmotajte žice sa stabla, a izdanke kjoi će se naknadno pojaviti odstranite. Da bi vaš bonasi dobio svoj potpuni oblik biće potrebno dve godine. Nakon toga treba obaviti i njegovo presađivanje. Bonsai se presađuje u novu zemlju svake druge godine, a prilikom svakog presađivanja potrebno je orezati koren.
Ovo je samo jedan, najjednostavniji način oblikovanja bonsai drveta. Pa koga privlači ova veština, može da proba. Ne zahteva previše truda ni previše troškova, a ono što ćete dobiti može biti jako vredno. To zavisi samo od vas.
