Računovodstvo i knjigovodstvo su dve različite, međusobno uslovljene ekonomske discipline i delatnosti. Kao širi pojam, računovodstvo obuhvata prikupljanje, analizu i razvoj informacija o finansijskom stanju organizacije. Čine ga
- knjigovodstvo,
- računovodstveno planiranje (prikupljanje, obrada i prikazivanje podataka o budućem poslovanju organizacije, radi izrade predračuna i projekcija u vezi sa budućim poslovanjem),
- računovodstvene analize (obezbeđuje realnu procenu mogućeg kretanja i jačinu delovanja poslovnih promena na osnovu njihovih uzroka),
- računovodstvene kontrole (sa stanovišta formalne, računske i materijalne ispravnosti, kako bi se dobvili sigurni, tačni i istiniti računovodsveni izveštaji) i nadzor (kontrola poslovanja sa aspektom na primenu važećih privredno finansijskih propisa) i
- računovodstveno informisanje.
Komitet za terminologiju američkog Instituta javnih računovođa:
“Računovodstvo je nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih promena, pretežno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja, analize i interpretacije ovih promena i prenošenje rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu, što znači da je zadatak računovodstva da obezbedi kvantitativne i kvalitativne finansijske pokazatelje i informacije koje su neophodne i korisne prilikom donošenja odluka u vezi sa poslovanjem.”
Rukovodstvu preduzeća računovodstvo služi:
- za kontrolu i planiranje finansijskih operacija i transakcija
- za analizu ekonomskog stanja organizacije
- za donošenje celishodnih poslovnih odluka i preduzimanje odgovarajućih poslovnih poteza
Državnim organima služi za određivanje visine poreza koje dotična organizacija plaća državi.
Knjigovodstvo, kao računska osnova računovodstva, je evidentiranje/registrovanje finansijskih trasakcija na imovini, kapitalu, obavezama, prihodima i rashodima, u jednoj organizaciji, a na osnovu pisanih dokumenata – dakle, zapis svih finansijskih transakcija koje se dogode u jednoj poslovnoj organizaciji. U stvari, reč je o vođenju poslovnih knjiga od strane knjigovođa, shodno pravilima knjigovodstve struke, a prema knjigovodstvenim standardima i načelima. Istorijskog je karaktera, budući da se zapisuju podaci za koje se može dokazati da su se dogodili.
Knjigovodstvo ima sledeće zadatke:
- da na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih dokumenata prikuplja podatke o promenama u poslovanju organizacije
- da sve promene vezane za kapital, imovinu, prihode i rashode i dobiti hronološki i ažurno upisuje u poslovne knjige – „vođenje poslovnih knjiga“
- da praćenjem ukupnog poslovanja utvrđuje poslovni rezultat
- da vlasnicima kapitala pruža uvid u poslovne procese i finansijske tokove, kao pomoć u procesu upravljanja i odlučivanja
- da obezbedi podatke nužne za izradu kalkulacija cena i troškova nabavke svih roba i usluga potrebnih za rad organizacije
- da sastavlja finansijske izveštaje
Ukratko, moglo bi se reći da je obaveza knjigovođe da u skladu sa zakonskim propisima proknjiži poslovnu dokumentaciju koja mu se dostavlja i da svaku tu promenu proprati ispravnom dokumentacijom, a računovođa daleko dublje zalazi u poslovanje organizacije i od fundamentalnog značaja je za njeno poslovanje:
- stalno prati propise, pomaže oko normativnih akata
- analizira poslovanje i predlaže medote za njegovo poboljšanje i unapređenje
- upozorava rukovodstvo i vlasnike kapitala u slučaju konstatovanja propusta, locira suštinu problema,
zbog čega se neretko ističe da bi računovođa, naravno dobar, trebalo da bude najvažniji poslovni partner rukovodstva organizacije i samih vlasnika kapitala.
Naglasak na „dobar“ je stoga što sposoban računovođa, vrsni poznavalac zakonskih propisa i sopstvenog zanata, može pomoći ne samo izvlačenje maksimalne finansijske koristi iz poslovanja, već i olakšavanje donošenja poslovnih odluka, zahvaljujući sačinjavanju adekvatnih finansijskih izveštaja, na primer uredno računanje kad je u pitanju godišnji porez na dohodak građana.
Nije jeres pomenuti i činjenicu da dobar računovođa može da pronađe i predloži i iskorišćavanje pojedinih zakonskih nedorečenosti („rupe u zakonu“), što, naravno, radi u prilog vlasnika kapitala.
Upravo stoga, svima koji se bave iole ozbiljnim biznisom i žele da unapređuju sopstveno poslovanje, jedan od prvih saveta jeste da angažuju profesionalnog računovođu, a ne knjigovođu.
