Turska se polako vraća kao sve popularnija destinacija za naše turista. Razlozi su pre svega predusretljivost turskih hotelijera, all inclusive aranžmani koji često uključuju luksuzne hotele, neograničenu hranu i piće po principu švedskog stola, sve dodatne usluge za savršeni porodični ili individualni godišnji odmor.
Dobra većina putnika koja se odluči za letovanje u Tursku, priušti sebi bar jedan od izleta poput posete Efesu, izleta na bajkovite Pamukale, Troju i slično.
U ovom članku detaljno ćemo opisati Karavansaraje, autentičnu kulturnu zaostavštinu starih turskih ugostitelja o kojima se nekako ne govori mnogo.
Reč karavansaraj (na turskom kervansaray), ima korene u persijskom jeziku; sintagma kārvānsarā, kārvān = karavana + sara = zgrada sa unutrašnjim dvorištem.
Ove zgrade predstavljale su javne građevine za smeštaj karavana i ostalih putnika namernika, a gradile su se širom Bliskog istoka, u delovima Severne Afrike i Centralne Azije.
Karavansaraji su masivne, kamene građevine, koje umornim putnicima iz dalekih krajeva nude blagodeti predaha i odmora. Originalan projekat i ideja karavansaraja, tipično je obeležje turskog društva i kao takav deo je sistema organizovanog i kontinuiranog državnog programa zaštite.
UNESCO je 2014. uvrstio najveći karavansaraj Anadolije (Sultan han) na listu svetske baštine. Ovo zdanje svake godine privuče 500.000 turista.
Najveći turski karavansaraj otvoren je za posetioce od septembra meseca ove godine.
Projekt obnove koštao je 6 milona turskih lira (1,05 miliona dolara). Sultan han ili Sultan Karavansaraj je pravi turistička biser: ovde će se prikazivati tradicionalne rukotvorine (tkanje tepiha, rad figura od bakra, keramike i tekstilne radionice). Planirano je da se unutar zidina ovog istorijskog zdanja održavaju i međunarodni događaji poput konferencija i simpozijuma.
Najveće karavansaraje su gradili Turci Seldžuci u Anadoliji
Za vreme zlatnog doba dinastije Seldžuka sagrađen je najveći broj karavansaraja u Turskoj. Vrhunac moći carstva trajao je od 1037 do1194. godine za koje su vreme Seldžuci kontrolisali ogroman prostor – od zapadne Anadolije i Levanta, do hinduističkog Kuša na istoku i od srednje Azije do Persijskog zaliva na jugu.
Anadolijski Seldžuci su sve do početka 14. veka vodili borbe sa Vizantincima, hrišćanima, iranskom i mongolskom vojskom. Uspešno su napadali vizantijsko carstvo i branili Svetu zemlju od krstaša. U periodima mira, trgovalo se, a na tako ogromnom prostranstvu moralo je biti mesta i za odmorišta. Tako su napravljeni karavansaraji.
Na trasi puta Denizli-Dogubeyazlt bilo je raspoređeno 40 karavansaraja od kojih je 10 sačuvano u veoma dobrom stanju. Neki od njih su: Akkaravansaraj, Ertokus Karavansaraj, Saadettin Karavansaraj, Obruk Karavansaraj, Agzikarakaravansaraj, Sultan Karavansaraj, Oresin Karavansaraj, Sikre Karavansaraj, Mamahatun Caravenseria i Hacibekir Karavansaraj.
Za karavane i ostale putnike
Karavansaraji su bili utočište za putnike namernike koji su bi se tu odmarali, prespavali, promenili konje i okrepili za dalji put. Ogromni smeštajni objekti pružali su smeštaj za novac.
Smeštaj je podrazumevao ne samo spavanje i hranu, već i zamenu konja, čuvanje stvari i opreme, upotrebu kupaonice; ponekad je bilo i lekara pa su tu dolazili i seljaci iz obližnjih mesta.
Sama ideja hanova i karavansaraja vezuje se za nomadski stil života turskih plemena srednje Azije. U ranom razdoblju razvoja ovih objekata bile su to jednostavne spavaonice koje su putnicima nudile hranu i mesto za spavanje (gostionice). Do 7. veka ove su se jednostavne spavaonice razvile u složenije ustanove – ribat (vrsta veće gostionice).
Na kojoj su razdaljini podizani karavansaraji?
Karavansaraji su bili raspoređeni duž trgovačkih puteva, u razmacima koji su bili proračunati imajući u vidu deonice puta koje su karavani prolazili u jednom danu.
Ta se udaljenost na turskom jeziku nazivala menzil, reč između ostalog znači “putovanje“, u arhaičnom smislu “dnevno putovanje”. Na osnovu tih proračuna menzil je prosečno iznosio oko 30 kilometara, što je ekvivalent – u normalnim uslovima- šestočasovnog putovanja. Ovom bi trebalo dodati još dva sata za naporna putovanja u pustinjskim oblastima.
Arhitektura i funkcije karavansaraja
Arhitektura je definisana kako sigurnosnim merama, tako i klimatskim uslovima, te su se karavansaraji gradili u formi malih, kvadratnih dvoraca, snažno utvrđenih debelim kamenim zidovima, radi zaštite od jakog Sunca. Kako se išlo prema zapadu, oni su sve više imali oblik slova U, a materijal od koga su građeni postaju cigla ili blatna opeka.
Ostale razlike su u detaljima: veličina pojedinačnih prostorija, širina vrata i prozora, funkcionalnost soba u karavansaraju. Ali, neke stvari je svaki karavansaraj morao imati.
Bila su obezbeđena kupališta, masdžide (mesto klanjanja), česme, fontane, ambulante, kuhinje, mesta za odlaganje stvari i prodavnice. Među osobljem sigurno je bilo kočijaša, kovača, menjača novca, krojača, lekara, veterinara.
Poznato je oko 250 Anadolijskih karavansaraja. Njih osam nose naziv sultankaravansaraj, a svi su izgrađeni u 13. veku. Oni izgrađeni početkom veka uglavnom imaju isti, standardni plan dvorišta i ostalih prostorija. Neki imaju lokalna imena kako bi se razlikovali.
Dva posebna karavansaraja
Agzikara Karavansaraj je verovatno jedan od najvažnijih “običnih” karavansaraja. Njegov masivan portal i zgrade poređane tik jedna do druge, odaju utisak utvrđenog dvorca. Dvostruki portal, masdžid i kupolasta dvorana su kvalitetni elementi njegove arhitekture, dostojni pravog kraljevskog zdanja. Glavni portal ukrašen je geometrijskim šarama. Zgrada je dovršena 1237. godine.
Na putu Aksaray-Konya, u središnjoj Anadoliji, nalazi se Sultan Karavansaraj. Pokriva 3.900 kvadratinih metara. Masivni zidovi i potporni tornjevi daju zgradi izgled tvrđave. On je nedavno potpuno obnovljen. Poslednji radovi na obnovi zgrade izvršeni su pre 60 godina, tako da su stručnjaci za tri godine uspeli da je potpuno renoviraju.
Ovaj karavansaraj na Putu svile, napravio je pre osam stotina godina Seldžuk, sultan Alaaddin Keykubat. Služio je za smeštaj i kao bezbedna stanica svih trgovaca koji prevoze robu i stoku po selima i gradovima.
