Iza boja očiju kriju se nepredvidive tajne, zaljubljivanja, istine duboko skrivene u duši, genetika, nasleđe, vekovima utvrđivana pravila igre prirode, stvoritelja ili već nekog nadležnog za nas. Pretpostavke i nagađanja kakve će ko oči imati, promene boje od rođenja pa kroz kasnije faze, dvobojne oči, samo su deo vela misterije koja se krije u šarenolikoj igri koju priroda smišlja. Čini se da su ljudi u poslednje vreme počeli više da obraćaju pažnju na oči kao zaštitni znak, pa ih ističu, šminkom, ili naglašavajući njihovu prirodnu lepotu. Odmaranje očiju i sprečavanje znakova starenja sastavni su deo nege lica kojoj sve više pažnje posvećujemo. Terapije lica, tretmani i masaže uključuju i korekcije oko očiju, jer upravo u očima ogleda se duša i mladost. Izdvajamo neke zanimljivosti koje su vezane za boju očiju koja je iako naizgled slična, kod svakoga jedinstvena. Poneka se tajnovita i zanimljiva činjenica krije i i u trepkanju, bez kojeg ljudski rod ne bi mogao.
Najustaljenija boja
Ako ste se pitali koja je to boja očiju najzastupljenija kada je ljudski rod u pitanju, evo odgovora. Iako mnogi kao omiljenu boju biraju plavu, ona je ipak u manjini. Naime, braon boja je ta koja se pojavljuje najčešće, a varijacije na temu ove boje su brojne i zavise i od količine svetlosti koje oči u toku dana upijaju. Ako se pak uzme u obzir to da su ispod prvog sloja boje i braon oči u stvari plave, onda bi se ideja o svezastupljenim plavim očima mogla i uzeti kao tačna. Nažalost, boja nije ono što je u suštini već ono što vidimo.
Melanin – ključni faktor
Boja očiju ne određuje se nikakvim čarobnim štapićem, niti o njoj odlučuje sudbina. Onaj ko se pita jeste melanin. Melanin je pigment koji daje boju očima, pa se u braon očima krije nešto više melanina nego u zelenim ili plavim.
Heterohromija – oštećenje ili dar
Sigurno ste zapazili da je čuveni Dejvid Bouvi imao nešto pomalo uvrnuto u pogledu. To je zato što su mu oči različite boje. Heterohromija je vrsta oštećenja kada su oči rasparne u bojama. Neko to smatra i darom viših sila. Sve u svemu, simpatično je.
Plavooki predak
Zanimljivost o boji plavookih krije se u davnim vremenima. Nauka kaže da se vi plavooki ljudi smatraju naslednicima istih predaka, odnosno istog tipa ljudi. Ovome u prilog dodajemo i bonus činjenicu da tokom života više vremena provedemo trepćući nego pričajući. Koliko li bismo tek pričali da je obrnuto?
Kijanje i trepkanje
Informacija nakon koje velika većina ljudi pokuša da uradi ovo i dokaže sebi da je nemoguće je sledeća. Nemoguće je kinuti otvorenih očiju. Ako ne verujete probajte. Najbrži mišić u organizmu je mišić oka tokom trepkanja.Brzina trepkanja omoguća nam da možemo da trepnemo i do pet puta u toku samo jedne sekunde.
Oči nemaju plavi i zeleni pigment
NIjedan od pigmenata koji se nalaze u očima nije niti plav ni zelen. Reč je samo o refleksiji svetlosti. Nauka o čoveku kaže da je prva osoba koja je imala plave oči zapravo pre oko 6 do 10 hiljada godina. Osim toga, nauka kaže da dete nasleđuje oči svojih roditelja direktno, te ako oboje imaju plave oči, nije moguće da dete ima zelene ili braon.
Na kraju priče, kada govorimo o očima, oči nisu samo ogledalo duše već i ogledalo života. Drugim rečima, u očima pišu sve nedaće i uspesi, mutne oči simbolizuju duševne poremećaje ili bolesti, a iskričave oči pune sjaja su indicator za sreću. Zbog toga, ukoliko želimo da starost dočekamo sa vedrim očima, moramo u životu povesti računa o navikama, filtrirati probleme, a mladost održavati smehom, fizičkom aktivnošću i druženjem sa pozitivnim ljudima.
