Još prošlog leta ste počeli da planirate ovogodišnje letovanje. Konačno, prilika da se opustite, uživate u šumu talasa ili u planinskoj idili, zaboravite na sve probleme i upijate sunčeve zrake… Međutim, različite bolesti, uključujući infekcije i povrede, mogu učiniti da vam odmor na kraju presedne. Ako letujete u stranoj zemlji, ceo proces lečenja u državnim ustanovama često je veoma iscrpljujući i ne donosi željene rezultate dovoljno brzo, a jezička barijera može biti dodatna otežavajuća okolnost. Ukoliko je u pitanju bolest deteta, veliki teret pada na roditelje, koji plažu zamenjuju čekaonicama i bolničkim sobama.
Istina je da se neke situacije, ni uz najbolju volju, ne mogu izbeći, ali je svakako dobro znati na koje bolesti bi posebno trebalo obratiti pažnju. Imajte na umu da su određena stanja karakteristična upravo za letnji period. Faktori poput vrlo visoke vlažnosti vazduha i ekstremno visokih temperatura, u velikoj meri mogu negativno uticati na zdravlje. Pod posebnim rizikom su deca, starije osobe i osobe obolele od hroničnih bolesti.
Najčešće infekcije tokom leta
Infekcija uha
Kod dece se najčešće javljaju infekcije uha i to uglavnom usled alergije, prehlade ili nakon boravka u vodi. Simptomi infekcije uha na koje bi trebalo ubratiti pažnju uključuju: bol u uhu, povišenu telesnu temperaturu i glavobolju. Preventivne mere podrazumevaju održavanje higijene.
Ako je glavni “krivac” za infekciju boravak u vodi, uglavnom će do upale doći u spoljašnjem uhu. Za upalu unutrašnjeg i srednjeg uha uglavnom su odgovorne bakterijeske i virusne infekcije. Lečenje obično uključuje antibiotike i analgetike. Ove infekcije su često bezazlene, ali ignorisanje simptoma može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Između ostalog, učestale upale uha mogu dovesti do trajnog oštećenja sluha. U takvim situacijama rešenje može biti hirurška intervencija ili se u priču uvode slušni aparati.
Urinarne infekcije
Urinarne infekcije se češće javljaju u toku letnjih meseci i podložnije su im žene od muškaraca. Upalu najčešće izaziva bakterija ešerihija koli. Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju uključuju: bolno i učestalo mokrenje, pojavu sekreta, obojen urin, neprijatnost i peckanje u genitalnoj regiji. Preventivne mere podrazumevaju često menjanje donjeg dela kupaćeg kostima (iz mokrog u suv), redovnu hidrataciju i nezadržavanje urina. Stručnjaci savetuju da izbegavamo usku i sintetičku garderobu.
Urinarne infekcije se najčešće leče antibioticima i probioticima. Ukoliko se ne leče adekvatno može doći do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, poput upale bubrega (pijelonefritis) i sepse.
Gastrointestinalne infekcije (GIT)
Takođe se često javljaju tokom letnjeg perioda i mogu biti virusne ili bakterijske. Uzrok najčešće leži u konzumaciji neispravne hrane ili prljave vode. Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju: povraćanje, dijareju, povišenu temperaturu, bolove u stomaku i malaksalost. Preventivne mere: dobro oprati hranu pre konzumiranja, piti prečišćenu vodu i skladištiti namirnice na odgovarajući način.
Terapiju za gastrointestinalne infekcije uglavnom čine probiotici, antiemetici (lekovi protiv povraćanja) i antibiotici (kod bakterijskih infekcija). Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na hidrataciju.
Najčešće povrede tokom leta
Povrede najčešće primećujemo kod najmlađih, koji se trude da što više vremena provode napolju. Uglavnom se radi o posekotinama i ogrebotinama zadobijenim usled pada. U tom slučaju bi povredu trebalo prvo isprati mlakom vodom i zatim naneti antiseptik. Ukoliko se krvarenje ne zaustavlja, obavezno se obratite stručnom licu.
Tokom vrelih letnjih dana su povredama sklonijij i odrasli, posebno fizički radnici i starije osobe. Naime, na visokim temperaturama se krvni sudovi šire, pritisak pada, što dalje može dovesti do težeg disanja i malaksalosti, te gubitka svesti. Prevencija je redovna hidratacija i uravnotežena ishrana. Zaštita glave šeširom ili suncobranom se takođe preporučuje. Ako do povrede dođe, obratite se lekaru.
Stanja koja nastaju kao posledica izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju
Toplotni udar
Vodite računa o simptomima kao što su: povišena telesna temperatura, jaka glavobolja, mučnina, otežano disanje, malaksalost. Upravo ovi simptomi mogu ukazivati na toplotni udar tokom vrelih letnjih dana. Potrudite se da što više vremena provodite u rashlađenim prostorijama i da unosite dovoljno tečnosti. Ako morate da izlazite napolje, najbolje bi bilo da to činite u jutarnjim ili večernjim satima. Ponesite sa sobom flašicu vode, obucite se lagano i izbegavate alkohol i kofein u većim količinama. Pod posebnim rizikom od toplotnog udara su hronični bolesnici, dijabetičari, gojazne osobe i osobe obolele od kardiovaskularnih bolesti. Određeni lekovi takođe mogu povećati rizik od toplotnog udara, pa se obavezno posavetujte s lekarom.
Dehidratacija
Do dehidratacije dolazi kada organizam gubi više tečnosti nego što se u njega unosi. Češće se javlja tokom leta, usled pojačanog znojenja. Simptomi uključuju: umor, glavobolju, suva usta, grčeve u mišićima… Boja urina je odličan pokazatelj dehidratacije – ako je urin tamno žut verovatno niste unosili dovoljno tečnosti. Savet stručnjaka je da tokom velikih vrućina unosite dovoljno tečnosti (najbolje vode), a konzumacija voća i povrća takođe može doprineti hidrataciji.
Opekotine od sunca
Ukoliko boravite napolju u periodu kada je sunce “najjače”, odnosno između 11 i 16 časova, na koži se mogu javiti opekotine. Najčešće se prvo primećuje crvenilo, a u teškim slučajevima se čak mogu javiti i plikovi! Opekotine od sunca mogu biti neprijatne i bolne, pa se savetuje stavljanje hladnih obloga na pogođeno mesto i upotreba određenih preparata. Pored neprijatnih simptoma, opekotine na koži povećavaju rizik od razvoja raka kože tokom života. Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje boravka na suncu tokom kritičnog perioda (između 11 i 16 časova) i upotreba sredstva s visokim zaštinim faktorom pre izlaganja suncu.
