Kada preduzeće ode u stečaj, većina zaposlenih navodi da prvo oseća šok. Čak i ako su bili svesni da preduzeće stoji na klimavim nogama i da ima problema, do poslednjeg trenutka se nadaju da je u pitanju ipak prolazna kriza i da će uprava naći rešenje.
Kada se stečaj obelodani, zaposleni su, razumljivo, zabrinuti za svoju budućnost i za neisplaćene plate, dok je pred upravom preduzeća ozbiljan i nimalo prijatan proces.
Šta je stečaj, kada se sprovodi i koji mu je cilj?
Stečaj predstavlja zakonom uređen postupak koji se sprovodi nad pravnim licem kod koga su nastupile ozbiljne teškoće u poslovanju. Pokretanjem ovog postupka, dato pravno lice postaje stečajni dužnik. Stečaj neće slediti svakom pravnom licu koje ne posluje uspešno. Neophodno je postojanje barem jednog stečajnog razloga kako bi se proces pokrenuo: trajna ili preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost, ako se ne postupa prema ranije prihvaćenom planu reorganizacije.
Stečaj se može sprovesti na dva načina: bankrotstvo i reorganizacija. Bankrotstvo rezultira namirenjem poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodajom pravnog lica. Reorganizacijom se namirenje poverilaca vrši prema usvojenom planu, odnosno novim uređenjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na neki drugi zakonom propisan način. Reorganizacijom se, praktično, pravnom licu daje još jedna prilika za nastavak poslovanja. Likvidacija se često meša sa stečajnim postupkom. Za razliku od stečaja, likvidacija se sprovodi kada pravno lice ima dovoljno sredstava za pokrivanje svih postojećih obaveza.
Cilj stečaja jeste postizanje najpovoljnijeg kolektivnog namirenja svih onih koji od datog preduzeća imaju potraživanja (stečajni poverioci).
Ko i kako pokreće postupak stečaja?
Postupak stečaja se pokreće predlogom poverioca ili dužnika stečajnom sudu (privredni sud u mestu sedišta stečajnog dužnika). Nadležni sud dalje odlučuje da li se stečajni postupka otvara. Ukoliko sud donese odluku da postoji stečajni razlog, stečajni postupak se pokreće imenovanjem stečajnog upravnika. Donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka, potvrđuje se otkazni razlog za sve ugovore o radu.
Važno je da poverilac podnese prijavu potraživanja sudu najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije. Sve prijave koje su podnete po isteku 120 dana se smatraju neblagovremenim, te poverioci gube šansu da naplate potraživanja. O svakom prijavljenom potraživanju odlučuje stečajni sud. Osporena potraživanja se dalje mogu dokazivati u praničnom postupku.
Ko se prvo namiruje u slučaju stečaja?
Prioritet imaju troškovi stečajnog postupka, a zatim se iz stečajne mase namiruju prispele obaveze. Svi stečajni poverioci se svrstavaju u isplatne redove – poverioci nižeg isplatnog reda se namiruju tek nakon što su namireni svi poverioci višeg isplatnog reda.
Zaposleni se uglavnom pitaju u kom su statusu njihova potraživanja i da li otvaranje stečajnog postupka znači da mogu da se “pozdrave” s neisplaćenim platama. Na svu sreću, u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade trenutnih i bivših zaposlenih i to u iznosu minimalnih zarada za godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka i s kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun i isplatu minimalne zarade vrši opštinska, odnosno gradska uprava, od sredstava obezbeđneih iz budžeta. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje takođe spadaju u prvi isplatni red. U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu javnih prihoda dospelih u poslednja 3 meseca pre otvaranja stečajnog postupka. U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. U četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova i sl.
Isplata neisplaćenih potraživanja iz Fonda solidarnosti
Prodaja imovine preduzeća koje je ušlo u stečaj vrši se kako bi se pribavila sredstva za namirenje svih obaveza. Nažalost, proces zna da se oduži i često nailazi na prepreke ili se prodajom ne pribavi dovoljno sredstava za pokrivanje obaveza. Primanja zaposlenih koja nisu isplaćena tokom stečajnog postupka tada se mogu potraživati od Fonda solidarnosti.
Fond solidarnosti je osnovan na osnovu Zakona o radu i ima zadatak da obezbedi i isplati neisplaćena potaživanja kod poslodavaca nad kojim je otvoren stečajni postupak.
Preko Fonda solidarnosti zaposleni ima pravo na isplatu:
- zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju i to za poslednjih 9 meseci pre otvaranja stečajnog postupka
- naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka
- otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka
- naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravosnažna pre otvaranja stečajnog postupka
Postupak za ostvarivanje prava se pokreće na zahtev zaposlenog. Zahtev se mora podneti Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje.
Zaposleni su uglavnom zatečeni kada saznaju da preduzeće u kojem rade odlazi u stečaj. Međutim, stečajnom postupku prethodi duži period neuspešnog poslovanja. Ovakav rezultat bi se možda i mogao izbeći da je na vreme zatražena pomoć profesionalaca i da su blagovremeno učinjene određene izmene u poslovanju. Stečaj je noćna mora svake osobe koja odluči da otvori svoje preduzeće i pokrene posao. Zbog toga je važno da je uz vas knjigovodstvena agencija od poverenja i to od samog početka. Uz vredne knjigovodstvene i pravne savete blagovremeno ćete moći da uočite potencijalne probleme i pretnje i reagujete na vreme.
