Ako ste naslednik imovine na teritoriji Srbije, veoma je važno da se na vreme upoznate sa svojim pravima, ali i obavezama koje vam nasledstvo donosi. Ako imovinu nasleđujete nakon iznenadne smrti bliske osobe, verovatno će vam priča oko nasleđivanja u tom trenutku biti najmanje važna. Kako biste izbegli nesporazume ili kazne, važno je da se na vreme informišete. Sva stečena znanja možete primeniti kada za to dođe vreme.
Pokretanje ostavinske rasprave
U našoj zemlji se ostavinska rasprava automatski pokreće kada sud sazna za smrt neke osobe. S druge strane, pokretanje ostavinskog postupka može biti i na inicijativu zainteresovane strane, odnosno potencijalnih naslednika.
Nakon što zaprimi izvod iz matične knjige umrlih, sud uglavnom zadužuje javnog beležnika da sačini smrtovnicu i vodi postupak nasleđivanja. Javni beležnik potom prikuplja sve potrebne informacije. Kada je smrtovnica spremna, šalje se nazad sudu, a sud ima 30 dana da donese odluku da li će se postupak nasleđivanja rešavati sudskim putem ili će ovaj zadatak prepustiti javnom beležniku.
Zakonom nije propisan rok za pokretanje ostavinske rasprave. Informacija da li je ostavinski postupak pokrenut može se dobiti u nadležnom sudu, prema mestu poslednjeg prebivališta ostavioca.
Koliko traje ostavinska rasprava i koje su privremene mere?
Trajanje ostavinskog postupka može biti nepredvidivo. Ponekad su u pitanju i godine. Otezanje ovog postupka može predstavljati problem za imovinu, posebno ako se radi o kvarljivoj robi. Zakon o vanparničnom postupku zato predviđa privremene mere koje se mogu preduzeti radi obezbeđenja zaostavštine i ostvarivanja prava naslednika.
Privremene mere podrazumevaju predaju imovine na čuvanje pouzdanom licu, donošenje rešenja o predaji gotovog novca, dragocenosti, hartija od vrednosti, štednih knjižica i drugih važnih isprava sudu ili javnom beležniku, kao i rešenje o pečaćenju stana ostavioca, određenih prostorija u stanu ili drugih prostorija koje pripadaju zaostavštini, kao i odvajanje zaostavštine od imovine naslednika i slično.
Dok god se postupak ostavinske rasprave ne privede kraju, imovina ne prelazi u posedstvo naslednika. Ukoliko ste u nasleđe dobili određenu pokretnu imovinu, može se desiti da dobijete rok do kada tu imovinu morate preuzeti iz prostora u kojem se nalazi. Primera radi, ako ste nasledili pokretnu imovinu, ali ne i stan u kojem se imovina nalazi, nasleđenu imovinu ćete morati preuzeti. U takvim situacijama je korisno iznajmljivanje kontejnera jer vam omogućava da imovinu odmah preuzmete, a da zatim polako prođete kroz svoje nasledstvo i donesete konačne odluke.
Nasledni redovi i podela imovine
Naslednici su sva lica koja se po samom zakonu ili na osnovu volje ostavioca pojavljuju u ostavinskom postupku i koja imaju određena imovinska prava. Nasledstvo se deli po naslednim redovima.
Prvi nasledni red čine deca i supružnik ostavioca. Nasledstvo se deli na jednake delove između supružnika i dece. Ako jedno ili više dece ostavioca ne nasleđuje imovinu (nisu u životu, nisu dostojni nasleđivanja, isključeni su iz nasledstva…), imovinu nasleđuju potomci deteta, dobijajući onaj deo nasledstva koji bi sledovao detetu.
Drugi nasledni red čine supružnik i roditelji ostavioca i njihovo potomstvo. Ako je ostavilac iza sebe imao brak bez dece, bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu u jednakim delovima nasleđuju roditelji ostavioca.
Treći nasledni red čine dedovi i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Deda i baba ostavioca s očeve strane nasleđuju jednu polovinu zaostavštine, dok drugu nasleđuju deda i baba s majčine strane. Dakle, zaostavština se deli na četiri dela.
Četvrti nasledni red čine pradedovi i prababe ostavioca. Primenjuje se isti princip kao u prethodnom slučaju – zaostavština se deli na četiri dela, odnosno jednu polovinu dobijaju pradeda i prababa s očeve, a drugu polovinu pradeda i prababa s mjačine strane.
Porez na nasleđe
Obveznik poreza je svako fizičko lice, rezident Republike Srbije, koje nasledi nepokretnosti ili pokretne stvari, bez obzira da li se nalaze u Srbiji ili u inostranstvu. Nerezidenti su takođe obveznici poreza, ali samo u slučaju nasleđivanja imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Uz poresku prijavu dostavlja se pravnosnažno rešenje o nasleđivanju sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreza. Prijava se može podneti lično ili elektronski.
Poreska obaveza na osnovu nasleđa nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju, a Poreskoj upravi se podnosi poreska prijava. Naslednici nisu u obavezi da podnesu poresku prijavu ako poreska obaveza nastaje na osnovu isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik, jer je u tom slučaju javni beležnik dužan da dostavi celokupnu dokumentaciju organu nadležnom za katastar, koji potom prosleđuje Poreskoj upravi.
Osnovicu za obračun poreza čini tržišna vrednost nasleđene imovine na dan nastanka poreske obaveze, umanjena za eventulane dugove i troškove koje je naslednik dužan da namiri iz nasleđene imovine. Poreska stopa iznosi 1,5% ako je naslednik u drugom naslednom redu ili 2,5% ako je naslednik u trećem ili daljem naslednom redu.
Poreska obaveza po osnovu poreza na nasleđe se utvrđuje rešenjem poreskog organa i plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
